среда, 18. октобар 2017.

Uništila mi je život i nije joj dovoljno...


Govore nam u školi kako nas ni jedan nastavnik ne mrzi. Pune nam glavu kojekakvim stvarima. Smatraju da je škola mesto puno sreće, ljubavi, radosti, edukacije... Da li je?

Jeste li se ikad vi, svi vi godposodo koja ovo tvrdite, zapitali da li je sve kao što govorite? Ispirate nam mozak već unapred nametnutim mišljenjima, i ne daj Bože da kažemo nešto kako vi niste isplanirali. Znate šta se onda desi? Ne znate. Ne možete znati jer većina vas kroz školu nije ni prošla.  Interesuje vas? I treba.

Od početka nam školu predstavljaju kao mesto gde će vas svi voleti, družićete se i naučiti puno toga korisnog za dalji život. Hoćete, k***** ćete da naučite! Je l' vam zatrebala definicija ćelije nekad u životu? A definicija pitagorine teoreme? Brzine, svetlosti, amplitude? Ajd' i da rešite nekad u životu da računate dijaganalu vašeg zida (to će garantovano da vam treba, nema šta; i ni slučajno nemojte da uzmete metar i izmerite, nego merite okolnje zidove pa računajte, to je lakše 👌), da l' vam je bitna prokleta definicija? Alo, ljudi, punite nam mozak glupostima! Pravite botove od nas!

Nego, da ne skrećem sa teme. Da li vas je nekad neki nastavnik mrzeo? Reći ćete "Da", jer nije hteo da vam da onaj 1 poen koji vam fali za ocenu, prihvati tačan zadatak itd. Ne, ne mrzi vas, samo je napaćeni idiot, nezadovoljan svojom platom od 45- 50 hiljada (malo mu, iako 70% naroda ima nižu), i kao i većina ostalih, hoće to da istrese na vama, a ne može da vas bije. A ako mislite da vas zbog ovoga mrzi, ne znate vi šta znači kada nastavnik mrzi učenika. A tek razredna/i...

Draga moja razredna je meni uništila SVE! Ljudi, SVE! Možete li vi da verujete da ona "huška" druge nastavnike i ljude protiv mene?

Ali čekajte, počnimo od početka. Gospođi je prvo smetalo to što moj brat od tetke ide sa njenom ćerkom u odeljenje. Zašto? Jer je on povučen, malo "u svom svetu", a ona, kao i ćerka svakog nastavnika, sva ponosna hoda školskim hodnicima, i naravno, ono neizostavno: njena bandica maltretira one poput mog brata. A ne daj Bože da se on požali, niko tu ništa ne može. A vrhunac svega je bio kada su mu makazama isekli jaknu i kada mu je jedan drug rekao "*Ime*, ja bih hteo da se družim s tobom, ali mi *Ime* ne daje". Očajno...


Da ne nabrajam neke sitnice, idemo dalje... U sedmom razredu, družila sam se sa jednom nazovi- osobom. Ona je počela da me ogovara i svima govori moje tajne. Nakon toga se udružila sa još jednom čiji su roditelji policajci, i pogodite šta? One se dogovore da prijave razrednu i mene u policiju, tj. da mi razredna daje testove unapred i da ih ja prodajem! Ljudi Božji, je l' čujete ovo, molim vas???????? Išli smo da dajemo izjave.

I tada počinje noćna mora... Razredna počinje da govori nastavnicima razne stvari o meni i ja odjednom počinjem da "padam". Tj. kad god bi bio neki konkurs, projekat, nikad mi ništa nije uspevalo. I iza svega toga stoji ona. Kada bolje razmislim, u sve što mi nije pošlo za rukom, bila je umešana. Danas opet. Od sedmog razreda se trudim povodom jednog projekta, i ako sam u nešto izistinski uložila svu snagu i emocije, i svarno se iz srca potrudila, to je bio ovaj projekat. I dođe do samog kraja. Par dana pre tog kraja, razredna kaže da će da priča sa ženom koja to radi da progura sve iz njenog (mog) odeljenja. Vauu... odmah sam pretpostavila. Guraće ona nas, ali neke napred, neke nazad, kako joj se ćefi. I danas mi saopšatavaju da sam ispala. Kada sam pitala da mi se obrazloži razlog, ona je počela da skreće s teme. Svi ostali su prošli. Slučajno?


Još kad bi to bilo sve... Nije mi dala da dočekujem goste iz jedne daleke države, nije mi dala da gledam neku prezentaciju (Tema je nasilje u školi. Sasvim slučajno? Really?) i sve to pod izgovorom da nema mesta. Zašto mi to radi konstantno? Uživa u tome da patim? Zar joj to stvarno predstavlja toliko zadovoljstvo? Predpostavljam da me trenutno zamišlja kako plačem kući. Pa vidite, uspela je...


Svaka Vam čast, poštovana razredna. Zaista ste srećni? Zaista nemate drugu okupaciju, i nešto drugo što vas čini srećnom? Volite da mi zagorčavate već gorak život? To je prava sreća? Uživajte onda. Nadam se da ću i ja jednog dana uživati. Ne poput Vas. To ne bih poželela ni najgorem neprijatelju. Nadam se da Vas nakon osnovne nikad više neću videti, niti čuti za Vas. Nadam se da ću biti daleko od Vas. Nadam da se nikad u životu neću spustiti na Vaš nivo.
Uporno ste pokušavali da me uništite. Uspeli ste. Doživeli ste svoju najveću radost u životu. Plačem. Sedim kući na ivici depresije. Uništili ste me. Ne znam ni kako se osećam. Nadam se da ste barem Vi sreći. Izgleda da nam to nije suđeno svima. Nekima je suđeno da plaču i pate. Ali ne bojte se, dok sam živa, neću Vam dozvoliti da to vidite.
Imala sam ja puno ciljeva u toku školovanja, za koje ste se Vi lično potrudili da se ne ostvare. E pa, draga razredna, sada imam novi cilj: da nikad ne budem čovek poput Vas. Na to ne možete da utičete.

Volim i ja Vas


петак, 13. октобар 2017.

Samo... naslov?


Ovde Ana.
Dap... koliko vam ova činjenica znači, kada ne zna te ko se krije iza "Ane"? Da li sam ja uopšte Ana? Koliko mi možete verovati. Pustite mene. Koliko možemo verovati jedni drugima? Ljudima u našoj blizini. Onim najbližim. Onima za koje ne bismo ni pomislili da nas mogu lagati, izdati... Koliko vas će ovo pročitati? Koliko vas će ovo razumeti? Shvatiti ozbiljno? Šta ćete misliti o meni nakon ovoga?

Trenutno je 28.9.2017. 1:06 je. Znam da ovo neću sada objaviti. Pitanje je kad ću i da li ću opšte. Sedim rasčupana u krevetu po kome je razbacano sve što možete zamisliti. Jedva pišem ovo. Povredila sam levu ruku. Leva ruka mi je skoro nepokretna. Ne mogu da pomeram prste. Ali ipak pišem ovo. Moram. Nešto me tera. Ne mogu više da trpim. Pitate se šta? Puno toga. Sve.


Sutra je ekskurzija. Ja ne idem. Svo moje društvo spava da ne bi spavalo u autobusu. Ja sedim budna, trpim bolove, što fizičke- što psihičke, razmišljam, pokušavam da shvatim. Zašto? 

Ko sam ja? Kako me drugi vide? Šta ti, ti što čitaš misliš o meni? Da li ti, upravi ti koji si ušao ovde, da li ćeš ovo pročitati? Šta ćeš reći na ovo? Šta ćeš pomisliti? Hoćeš li samo preći na deo sa komentarima i pejstovati komentar sa prethodnog posta sa ko zna čijeg bloga i reći "Divan post"? 


Jesen je. Od skoro. Kako bih volela da počne neko užasno nevreme. Da me negde na sred puta presretne ogromna padavina. Da nemam jaknu, da niko ne dođe kolima po mene. Da sedim i kisnem. Da se voda cedi sa moje kose i sliva niz majicu. Da se kiša stopi sa suzama i da zajedno padaju. Pogurkivajući jedna drugu.

Možda nećeš ovo shvatiti ozbiljno. Možda ćeš neke delove iskoristiti za sastav iz srpskog čisto zbog ocene. Možda ćeš iskoristiti mene i svu moju iskrenost i emocije zbog neke lažne, prividne sreće, ocene? Ko sam ja da ti zabranim? 
Možda moje reči ne znače ništa nekome. Uostalom, šta je tu čudno. nije li svet na to i spao. Sve je materijalno, prividno, relativno...

Sorry, morala sam 😊


Or not?


среда, 11. октобар 2017.

Cute & Kawaii food inspired by: pinterest


Ćao! :) U jednom od prethodnih postova sam vam predstavljala neke od svojih Fashion "pinova" na Pinterestu, pa mi je palo na pamet da vam danas na isti način prikažem fotografije iz mog "board"- a Cute & Kawaii Food. Počnimo! 😊







𝐼𝓂𝒶 𝓁𝒾 𝒷𝑜𝓁𝒿𝑒𝑔 𝑜𝒹 𝓈𝓅𝑜𝒿𝒶 𝑔𝒶𝓁𝒶𝓍𝓎 𝓉𝑒𝓍𝓉𝓊𝓇𝑒 𝒾 𝓂𝒶𝒻𝒾𝓃𝒶? 𝒩𝑒 𝓋𝑒𝓇𝓊𝒿𝑒𝓂. 😊











𝒢𝓇𝑒'𝑜𝓉𝒶 𝒹𝒶 𝓈𝑒 𝑜𝓋𝑜 𝓅𝑜𝒿𝑒𝒹𝑒. 😂









𝒵𝒶𝓂𝒾𝓈𝓁𝒾𝓉𝑒 𝓀𝑜𝓁𝒾𝓀𝑜 𝒿𝑒 𝓂𝑒𝓃𝒾 𝓀𝓇𝒾𝓋𝑜 𝓀𝒶𝒹 𝓅𝑜𝓂𝒾𝓈𝓁𝒾𝓂 𝒹𝒶 𝓈𝓊 𝓁𝒿𝓊𝒹𝒾 𝓅𝑜𝒿𝑒𝓁𝒾 𝑜𝓋𝒶𝓀𝓋𝓊 𝒽𝓇𝒶𝓃𝓊... 😀










𝒥𝒶 𝓈𝒶𝓂 𝑜𝑔𝓇𝑜𝓂𝒶𝓃 𝓁𝒿𝓊𝒷𝒾𝓉𝑒𝓁𝒿 𝓂𝒶𝒸𝒶𝓇𝑜𝑜𝓃𝓈 (𝓃𝑒 𝓏𝓃𝒶𝓂 𝓈𝓇𝓅𝓈𝓀𝒾 𝓃𝒶𝓏𝒾𝓋 𝓏𝒶 𝑜𝓋𝑜), 𝒶 𝑜𝓋𝒾 𝓈𝓊 𝓉𝒶𝓀𝑜 𝓀𝒿𝓊𝓉! 😍









𝒵𝒶 𝓀𝑜𝓁𝒾𝓀𝑜 𝑜𝓈𝑜𝒷𝒶 𝒿𝑒 𝓃𝒶𝓂𝑒𝓃𝒿𝑒𝓃 𝑜𝓋𝒶𝒿 š𝑒𝒿𝓀? 😀









𝐸 𝑜𝓋𝑜 𝓂𝒾 𝒿𝑒 𝓉𝒶𝓀𝑜 𝓈𝓁𝒶𝓉𝓀𝑜. 😊







𝒥𝑒 𝓁' 𝓈𝓉𝑒 𝓏𝓃𝒶𝓁𝒾 𝒹𝒶 𝒿𝑒 𝑜𝓋𝑜 𝒽𝑜𝓉 𝒸𝒽𝑜𝓀𝑜𝓁𝒶𝓉𝑒? 𝒪𝓏𝒷𝒾𝓁𝒿𝓃𝒶 𝓈𝒶𝓂.












I ljudi, nadam se da vam se dopao ovaj post. Ako ne post, onda hrana. 😀

Ne zaboravite da napišete da li želite da delim još neke boardove sa vama.
Ćao!


субота, 07. октобар 2017.

Fashion combos inspired by: Pinterest

Ćaos ljudi! 
Neverovatno sam srećna što sam se malo vratila modnim temama, s obzirom na to da ih dugo nije bilo. Pre par postova, objavila sam jedan na temu Fashion Fails, i iskreno, muka mi je da gledam onaj užas na svom blogu i zato mi jako drago što danas pišem ovaj post. Dakle, danas radimo upravo ono suprotno od prošlog posta. Neke prelepe modne kombinacije sa Pinteresta.

U slobodno vreme volim da listam ovu aplikaciju, i imam svoj "board" Fashion gde kačim sve slike koje mi se dopadnu i u vezi mode su. Sada ću vam pokazati neke od mojih "pinova" tamo. :) 
Ubeđena sam da će ovaj post vizuelno izgledati lepo (za razliku od prošlog), a nadam se da će vam se i sadržina dopasti. Zato, hajde da počenemo. 😊









𝒱𝑜𝓁𝑒𝓁𝒶 𝒷𝒾𝒽 𝒹𝒶 𝒾𝓈𝓀𝑜𝓅𝒾𝓇𝒶𝓂 𝑜𝓋𝒶𝒿 𝑜𝓊𝓉𝒻𝒾𝓉, 𝓈 𝑜𝒷𝓏𝒾𝓇𝑜𝓂 𝓃𝒶 𝓉𝑜 𝒹𝒶 𝓈𝓀𝑜𝓇𝑜 𝒾𝓈𝓉𝓊 𝒿𝒶𝓀𝓃𝓊, 𝒶𝓁𝒾 𝓂𝒾 𝒻𝒶𝓁𝑒 𝓃𝑒𝓀𝒾 𝑒𝓁𝑒𝓂𝑒𝓃𝓉𝒾, 𝓉𝑜 𝒿𝑒𝓈𝓉 𝓈𝓊𝓀𝓃𝒿𝒶 𝒾 𝓉𝑜𝓇𝒷𝒾𝒸𝒶.



















𝒞𝒾𝓅𝑒𝓁𝑒 𝓈𝒶 𝓅𝑜𝓉𝓅𝑒𝓉𝒾𝒸𝑜𝓂 𝓅𝓇𝑒𝒹𝑜𝒷𝓇𝑜 𝓊𝓀𝑜𝒷𝒾𝓃𝑜𝓋𝒶𝓃𝑒 𝓈𝒶 𝒾𝓈𝒸𝑒𝓅𝒶𝓃𝒾𝓂 𝒻𝒶𝓇𝓂𝑒𝓇𝒾𝒸𝒶𝓂𝒶... 𝒫𝑒𝓇𝒻𝑒𝒸𝓉𝒾𝑜𝓃!




𝒮𝓋𝒶𝓀𝒶 𝓃𝒾𝒿𝒶𝓃𝓈𝒶 𝓊𝓀𝑜𝓅𝓁𝒿𝑒𝓃𝒶- 𝒸𝒽𝑜𝓀𝑒𝓇, 𝒹𝓊𝓀𝓈 𝒾 𝓃𝑜𝓀𝓉𝒾. 𝒫𝓇𝑒𝒹𝒾𝓋𝓃𝑜. 𝒰𝓏 𝓉𝑜 𝓂𝒾 𝓈𝑒 𝓈𝓋𝑒 𝓂𝓃𝑜𝑔𝑜 𝒹𝑜𝓅𝒶𝒹𝒶. :)






𝒩𝑒 𝒷𝒾𝒽 𝒹𝒶 𝑜𝓈𝓉𝒶𝓋𝒾𝓂 𝓀𝑜𝓂𝑒𝓃𝓉𝒶𝓇 𝒾 𝓅𝑜𝓀𝓋𝒶𝓇𝒾𝓂 𝓊𝓉𝒾𝓈𝒶𝓀 𝓃𝒶 𝓈𝓁𝒾𝓀𝓊. :𝒟 #𝒩𝑜𝒞𝑜𝓂𝓂𝑒𝓃𝓉




𝒪𝒷𝒶 𝓂𝒶𝓉𝑒𝓇𝒾𝒿𝒶𝓁𝒶 𝓃𝑒𝓋𝑒𝓇𝑜𝓋𝒶𝓉𝓃𝑜 𝓂𝓃𝑜𝑔𝑜 𝓋𝑜𝓁𝒾𝓂 𝒶 𝓊𝓏 𝓉𝑜, 𝑜𝓋𝒶 𝓂𝒶𝒿𝒾𝒸𝒶 𝓂𝒾 𝒿𝑒 𝓃𝑒𝓀𝒶𝓀𝑜 𝓀𝒶𝑜 𝓈𝓉𝓋𝑜𝓇𝑒𝓃𝒶 𝓏𝒶 𝑜𝓋𝒶𝓀𝒶𝓋 𝓉𝒾𝓅 𝓈𝓊𝓀𝓃𝒿𝑒, 𝓉𝒶𝓀𝑜 𝒹𝒶...


𝒪𝓅𝑒𝓉 𝒸𝒾𝓅𝑒𝓁𝑒 𝓃𝒶 𝒻𝒶𝓇𝓂𝑒𝓇𝒾𝒸𝑒, 𝒶𝓁𝒾 𝓁𝒿𝓊𝒹𝒾 𝓂𝑜𝒿𝒾, 𝑜𝓋𝑜 𝓉𝑜𝓁𝒾𝓀𝑜 𝓁𝑒𝓅𝑜 𝒾𝓏𝑔𝓁𝑒𝒹𝒶...





𝒪𝓋𝑜 𝒿𝑒 𝓃𝑒𝓀𝒶𝓀𝑜 𝓌𝑒𝒾𝓇𝒹 𝒶𝓁𝒾 𝓃𝒶 𝓁𝑒𝓅, 𝓊𝓃𝒾𝓀𝒶𝓉𝒶𝓃 𝒾 𝑒𝓁𝑒𝑔𝒶𝓃𝓉𝒶𝓃 𝒻𝒶𝓏𝑜𝓃, 𝒾 𝒹𝑜𝓅𝒶𝒹𝒶 𝓂𝒾 𝓈𝑒.



𝐼 𝒹𝒶 𝓅𝓇𝒾𝓋𝑒𝒹𝑒𝓂𝑜 𝓀𝓇𝒶𝒿𝓊 𝓈𝒶 𝒿𝑒𝒹𝓃𝒾𝓂 𝒸𝒶𝓈𝓊𝒶𝓁- 𝓈𝓅𝑜𝓇𝓉𝓈𝓀𝒾𝓂 𝑜𝓊𝓉𝒻𝒾𝓉𝑜𝓂.
𝒫.𝒮: 𝒢𝑜𝓇𝓃𝒿𝒾 𝒹𝑒𝑜 𝓉𝓇𝑒𝓃𝑒𝓇𝓀𝑒 𝒿𝑒 𝓉𝑜𝓁𝒾𝓀𝑜 𝓅𝑒𝓇𝒻𝑒𝓀𝓉𝒶𝓃...
Iskreno se nadam da vam se post dopao i molim vas, napišite svoje miljenje u komentarima, kakvo god ono bilo, jer mi je jako drago kada mi date neki tip smernica, da znam šta volite, a šta ne. 😊

среда, 04. октобар 2017.

The Versatile Blogger Award


Ćao! Ovde Ana sa novim postom. 

Upravo sam ugledala post jedne od svojih omiljenih blogerki, Maleficent. Na njemu je stajao upravo naslov koji vidite kod mene. I na kraju posta, stajalo je ime mog bloga, pored imena par drugih. E sad, o čemu se radi?
The Versatile Blogger Award je tag, čiji je zadatak da bloger koji bude nominovan napiše 7 činjenica o sebi a onda naminuje još par blogera da nastave sa ovim tagom. 
Bila sam presrećna kada sam videla da sam nominovana. Prvi put mi se dogodilo nešto tako (što je i logično s ozirom na to da sam relativno skoro počela sa blogovanjem). Činjenica da me je nominovala upravo Maleficent me je još više radovala.
Ne bih da dužim, ja ću početi, a nadam se da ćete vi posetiti njen blog nakon čitanja ovog posta. 😊


1. Želim da se bavim forenzikom, psihologijom ili pravima (advoktica, sudija... nešto tog tipa), odlučiću valjda. Za sve imam po nešto proti. Što se forenzike tiče, hemija i medicina su jako bitne, a iskreno ne volim hemiju, tako da... Naša prava nisu priznata u svetu (kao ni prava bilo koje države, van te iste) a ne znam šta će mi budućnost doneti i gde ću biti u budućnosti. A pshilogija mi dođe poslednja opcija između ove tri. :/

2. Nikad ne gledam američke filmove i serije sa titlovima, jer ne mogu da podnesem titlove. Odvače mi pažnju. Mnogo mi je lakše da jednostavno ne čitam prevod. Ionako mi engleski ide. Kada je neki drugi jezik u pitanju, onda okej. Bolje titlovi nego sinhronizacija. Nju pa tek ne podnosim i uvek mi odvači pažnju neusaglašenost reči i otvaranja usta.

3. Samo jedna moja drugarica zna za ovaj blog. I bilo mi je teško da joj kažem. Ovaj blog je nešto čemu sam uvek mogla da se otvorim i kada bih se osećala usamljeno i tužno, ulazila sam ovde. Pisala bih. Rekla bih sve što mislim i osećam. Bilo bi mi lakše. Zato niko drugi ne zna za njega. Zato nije put lažnih reklama i recenzija. (Čast izuzecima koji uvek budu iskreni)


4. Skoro sam snimila film. Sama. Zapravo, moja sestra je snimala a njen drug i ja smo glumili. Radi se o devojci koju su maltretirali u tukli i koja odlučuje da izvrši samoubistvo. U poslednjem trenutku bude spašena i odlučuje da počne život iz početka. Film i gluma su mi oduvek bile velike ljubavi i uvek sam gajila strast prema ovoj sferi.

5. Mnogi mi ne veruju kada ima kažem koliko imam godina nakon što vide moje sastave, pesme i slično. Zato, prema mom pisanju, šta biste vi rekli. Koliko imam godina? Molim vas, napišite u komentarima. Živo me interesuje.

6. Jedva pišem ovo. Cela leva ruka mi je skoro nepokretna. Povredila sam je na fizičkom dok sam igrala odbojku. ne mogu da pomeram prste. Ipak sada, u 1:15 noću, ja ovo pišem. Osećam se odvratno i prosto moram. Pored svih bolova, ovo je trenutno jedini način da se "ispraznim"-

7. Doživela sam saobraćajnu nesreću i prećutala. Valjda aprila ove godine, vozila sam bicikl jureći da na vreme predam neki papir. Vozila sam ogromnom brzinom niz nizbrdnu ulicu sve do ogromne raskrsnice na sred bulevara. Bila je tu jedna veća nizbrdica pod priličnim uglom. Htela sam da zakočim. Iskidala mi se kočnica. U strahu sam se zaledila i neverovatno ogromnom brzinom sletela niz nizbrdicu pravo na sred raskrnice na bulevaru. Udarila su me kola. Sve me je bolelo. Gurajući bicikl pored sebe otišla sam pešaka, predala papir, vratila se, popravila bicikl, prikrila povrede i prećutala. Problem je bio što sam za 3 dana imala takmičenje u vožnji bicikle od koje mi zavisi Vukova diploma. A navukla sam strah nakon ovog. Nekako je sve dobro prošlo, ali sada kad god tu prolazim osetim leptiriće u stomaku (ne one prijatne) i potrebu da proverim kočnice u usporim mnogo pre nizbrdice, mnogo pažljivija budem na tom mestu... Od tada nisam vozila brzo. Nedostaje mi, ali ne smem.

To je to. Sada me bolje znate. 😊 Ja ću nominovati sledeće blogerke:

- Moonstears
- Adda's life
- Boomy's place
- Innisall


субота, 30. септембар 2017.

5 tipova ljudi na kojima ne vredi štedeti benzin i šibice

Ćao ljudi!

Pre nego što počnemo želim da napomenem da ne treba da shvatate sve ovo previše ozbiljno. Srednji vek je odavno prošao, više se ne spaljuje na lomači, ovo govorim čisto iz šale. Dakle, ovi ljudi definitivno zaslužuju neki vid upozorenja ili kazne (u zavisnosti od toga šta su skirvili), ali naravno ne spaljivanje na lomači. Niti ja mislim da ikome to treba da se dogodi, niti zaista treba. Sve je napisano čisto iz šale.

Spaljivanje na lomači je bila kazna za žene koje bi bile proglašavane vešticama. Zašto baš spaljivanje? Vidite sad ovu mudrost... Tadašnja crkva je prezirala prolivanje krvi i zato bi spaljivali ljude (veštice) umešto da ih zakolju, ubiju ili šta već. Kako humano... 
Međutim, iako je to bila kazna u srednjem veku, pojedinci se ponašaju kao da su ostali u kamenom dobu, a ne u srednjem veku, pa zato takve kazne i zaslužuju. Ne možete dati nekome društveno koristan rad kad će on čim izađe da prepolovi civilizaciju. 

E zato, na ovim ljudima ne vredi štediti benzin i šibice. ;)


1. Teroristi

A najgori su mi oni bombaši samoubice. Potepaju pola nacije a onda džaba i da ih uhvate. Mislim u čemu je fora spaliti mrtvog čoveka na lomači? :/  A uz to, ako ti je toliko stalo do toga da izvršiš samoubistvo idi bre sam se spali na lomači, sad je bar lako samo sipaš benzin i zapali, pre si morao da trljaš ona drvca dok ti se ruke ne zapale (ako ti ne otpadnu do tad) a ne drva. A umesto lomače uzmi šipku za sušenje tepiha. Poslužiće. 😉 I tako lepo završi priču, nemoj da ubiješ nedužne ljude bre, budi human, ugledaj se na srednjovekovnu crkvu. Spaliti na lomači! 



2. Rasisti


E gledajte sad ovo pa mi recite je l' za smejanje ili plakanje: ono kad si daltonista i rasista. Ajoooj Bože! Čoveče, ne znaš ni koje je boje neko dok ti on to ne kaže a ovamo ti kao smetaju crnci... A i šta te briga koje je boje nekome koža? Je l' smo mi voštane bojice pa "Ova boja mi se sviđa. Ova mi se ne sviđa"? Je l' smo spali na to da se poredimo sa voštanim bojicama? Pa za to i služimo. Da se igraju i poigravaju nama i da lepo uz pomoć nas pojedinci sebi "oboje" budućnost lepim bojama i mi što nećemo belu, nećemo crnu, žutu crvenu, pa kad "spadne knjiga na dva slova" kukamo što nam ne valja država. Pa samo vi glumite tu tempere i valjaće vam. E ovi nisu zaglavljeni ni u kamenom dobu. Ovi su iz doba jure. Spaliti na lomači! 


3. Fejk elita

Ovu su oni što kupe fejk Levis majicu na buvljaku ili u boljem slučaju skinu taj logo s neta pa nose u neku propalu knjižaru u nekom selu pored (tamo je jeftinije, valjda) da im ga odštampaju na majici. A onda dođu u školu pa se šepure s onom majicom. I čim stignu kući prave grupni chat s nazivom "Elita 💰💵💲💎" a chat u njemu glasi ovako nekako:

"Eej
-Eej
Jel zna neko de ima dase kupi levi s majca za dzabe
-Imas za trista din polovno
Au to mi mnogo skupo imal ness jevtinije"


Vi ne možete da zamislite koliko je meni muka od ovakvih khm... ljudi, pogotovo jer se svakodnevno susrećem sa par primeraka ove vrste. Toliko je jadno praviti se važan sa tolikim fejk stvarima po školi i jedino što je pravo na njima jeste podrugljivi smeh iza koga skrivaju misao "Jaoo, ubuđao mi se hleb od pre dva meseca, moram da kupim novi". Pobogu, nije strašno biti siromašan. Zato... Spaliti na lomači! 



4. Oni koji se mešaju u tuđ život

Kako tek ove ne podnosim... A susrećem se sa njima veoma često. Evo današnjeg primera: srpski mi je omiljeni predmet i od početka prošlog razreda dobila sam sve petice i 2- 3 četvorke. Međutim danas je srpkinja donela testove i ja sam dobila trojku (nije ni čudo kad nam dala istoriju Srba koju smo učili pre 3 godine, a i da nismo, pada mi mrak na oči na samo pominjanje istorije) i pogodite šta? Protok informacija kroz odeljenje je postao brži od komšijinog interneta (nije ni čudno kad nije platio račun 5 meseci; pogodite kako znam 😂) i od moje klupe do one na suprotnoj strani, moja ocena je stigla pre nego što sam je i ja sama saznala koja je.
A onda i nalet čuđenja. Pa i ja sam ljudsko biće, pobogu. *A uz to (znam da nećeš pročitati, ali ne mogu da ćutim, kad sam već počela): šta tebe briga kojii auto moj tata vozi, koliko mi je majka platila jaknu, u koga mi je sestra zaljubljena, koju seriju gledam na Pinku i ostalo što si se raspitivala kod drugih?! Je l' to tvoj problem bre? Ako ikad budeš videla, prepoznaćeš se. 😉* Nego da se vratimo temi... Sve vas takve... Spaliti na lomači!



5. Utripovana mafija i ostali

Šire se po holu i tripuju da će svakog da prebiju, a vide zubara u holu- dobiju napad panike. Čestu umišljaju da imaju neke mišiće a daš im olovku, ispadne im iz rukuna stopalo pa im celo otekne i ne dolaze mesec dana u školu. I govore da znaju "ulice ovog grada" a znaju samo svoju ulicu i onu u kojoj je škola. Pustiš ih 500m od kuće, kukaju da su izgubljeni usred nedođije. Čim padne mrak, slikaju svoje patike (Nike, obavezno) na asfaltu pa dođu kući i čekaju pola tri da skrinšotuju i stave sliku sa "2:30" na stori. Uglavnom slušaju neki  underground rep. Spaliti na lomači! 



E ljudi, je l' neko provalio da u doba jure nije bilo ljudi? 😂

UPOZORENJE: Nakon ovog posta, autor ovog bloga nestao je pod nepoznatim okolnostima, mada se smatra da je spaljen na lomači i bačen u obližnji jarak da ga žrtvuju za razne obrede. 





среда, 27. септембар 2017.

Fashion fails koje morate da vidite pre nego što umrete


Ćao ljudi, ovde Ana sa novim postom.
Pre nego što počnem, upozoriću vas na uznemirujući sadržaj. :D Okej, da ne preterujem, dovoljno je da spremite lavor ili neku činiju za povraćanje.

Listajući tako Instagram profile Gucci- ja i Balenciage, došlo sam do nekih fotografija, od kojih mi se istog trena prevrnuo želudac. Došla sam na ideju da podelim sa vama ove gluposti viđene na Instagramu ali i modnim pistama, i bilo bi mi drago da čujem vaše mišljeje na iste.

1.

Ljudi, ovo je Gucci uradio! Jedan od najpoznatijih brendova na svetu! Znači, da su ovog čoveka oblačili zatvorenim očima, odećom koaja je prethodno bla uvaljana u blato, lepše bi ga obukli. Prvo, ove crvene, uske pantalone, doliko štrče i dreče, da verujem da bi ih Marsovci spazili sa Marsa i uplašili se. Drgo, na crveno- narandžaste pantalone, pink duks sa zeleno- narandžastim slovim? Je l' ste realni?

2.

Gotovo, već mi se umire... Alo ljudi, šta vam bi da plašite publiku i to na modnoj reviji?

3.

Nešto klasičnije i češće viđano na pijanim devojkama po ulici. Mislim, moraš biti pijan da ovo uradiš, eventualno na nekim nedozvoljenim sredstvima, zar ne? Mada, opet, viđa se...

4.
Ja ću ovu da sanjam, majke mi. Znači, ovo nije humano... No comment.

5.

Od sada, zvanično, život mi je u opasnosti...

6.

Ne znam da li ste znali, ali par dana pre nego što je ovo čudo izašlo na pistu, dogodilo se masovno bežanje iz Toponice. Ne zna se gde su ljudi pobegli, ali otkriveno je da je jedan završio na ovoj modnoj reviji. Gledate u njega. Doduše, ovde je pitanje je l' pobegao iz egipatskog hrama za mumije ili ludnice, ali okej...

7.

Ovaj je bežao zajedno sa prethodnim i dospeli su na isto mesto.
A što bi bila fora da se neko tamo nenormalno plaši zmija, tj. da ima anksioznost i napad panike kad ugleda zmije. :D 

8.


Ko joj dade da izađe u javnost...? Treba ga javno streljati! Uništio je živote mnogih mladih ljudi koju su videli ovo i strefila ih srčka.

9.

Mene ovo neodoljivo podseća na neki žir... Mislim, žir u crno- belom filteru. Verovatno sam jedina koju ovo asocira na hranu, ali okej... :D

Ovime želim da (po)kažem šta nam rade uticajni ljudi iz sveta mode. Koja je svrha prikazivanja stvari na modnoj pisti koje niko neće da nosi u naredna 2 veka? Ovime se gubi smisao svega- lepote, ženstvenosti, stila... Zašto bi iko više pratio modne revije i Fashion week- ove, kada nam predstavljaju gluposti na njima. Ove su neke od, po mom mišljenju naglupljih i najluđih komebinacija, međutim ni ostatak nije mnogo bolji. Ovi ekstremni slučajevi nisu toliko česti, ali zato su piste prepune kombinacija koje garantovano nećete obući. Zašto? Zato što je bez veze pojaviti se negde u tome. Gledajte sad...


Vidite o čemu govorim, zar ne?

Nego da ne skrećem s teme... To bi bilo sve za današnji post. :)